Sunday, June 16 2019
Posljednja vijest

Javna potrošnja: NAJVISE SE TROSI PRED IZBORE

 

Crna Gora decenijama više troši nego što stvaraju njeni građani i privreda. A to se najbolje može vidjeti po rastu državnog duga. On je sada gotovo tri puta veći nego u vrijeme sticanja nezavisnosti 2006. godine! Premašio je 70 odsto bruto-društvenog proizvoda (BDP), odnosno na dan 31.12.2018. bio je tri milijarde i 153 miliona eura. Ukoliko bi se podijelio na sve građane, to bi značilo da je svaki od 620.000 stanovnika Crne Gore dužan oko 5.000 eura.JAVNI DUG

U ovoj zemlji je takođe veoma visoka javna potrošnja. Ona zvanično iznosi nešto manje od 50 odsto BDP-a, odnosno veća je od dvije milijarde eura.

Visok nivo javne potrošnje vodi neefikasnijoj alokaciji resursa, dok potreba za finansiranjem potrošnje visočijim oporezivanjem destimuliše investicije, štednju i inovacije.

Ekonomski eksperti smatraju da javna potrošnja veća od 35 odsto BDP-a negativno utiče na ekonomski rast, pri čemu povećanje javne potrošnje za 1% umanjuje stopu rasta BDP-a prosječno 0,3-0,4% godišnje. Ovo je naročito karakteristično za ekonomije u kojima je javna administracija neefikasna, dok se efikasnom administracijom negativni efekti mogu značajno umanjiti.

Ali, malo je izgleda da će se u kratkoročnom periodu nešto nabolje na ovom polju promijeniti u Crnoj Gori. Naprotiv, trendovi su zabrinjavajući, jer su sve snažniji pritisci ka daljem povećavanju javne potrošnje. Naime, dogovoreno je povećanje minimalne zarade što će uticati na zahtjeve za rast plata u javnoj administraciji, sve su veći izdaci za zdravstvo, penzije i školstvo. I to ne bi bio problem, da je domaća privreda jača i konkurentnija, a korupcija mnogo manje izražena.timthumb

Osnovni problem je to što manji dio budžeta ide na investicije, odnosno što se veći dio preliva u potrošnju. A to znači manje para za obnovu proizvodnog fonda i za nova ulaganja. Zbog toga se Vlada sve više mora oslanjati na strane izvore finansiranja investicija.

Takođe, česti izbori na državnom i lokalnom nivou, vrše pritisak na potrošnju. U tim tzv. izbornim ciklusima, i na Zapadu, vlade su sklone nešto većoj potrošnji.

Inače, najveća stavka u potrošnji država EU je socijalna zaštita, na koju otpada oko 40 odsto ukupne potrošnje, zatim na zdravstvo oko 15, opšte javne usluge 14, a na obrazovanje oko 10,3 odsto.

Tekst je urađen u sklopu projekta „Javni novac za javno dobro“ koji realizuje NVO „Novi Horizont“ u sklopu Programa za civilno društvo i medije: Podrška regionalnim tematskim mrežama organizacija civilnog društva – „OCD kao ravnopravni partneri u procesu monitoringa javnih finansija” a koji se sprovodi na nivou Zapadnog Balkana uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ovog teksta je isključiva odgovornost autora i ni na koji način ne odražava stavove donatora.Logo za disclaimer

Postavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top