Saturday, August 24 2019
Posljednja vijest

Monitor: MORE – PLAVI KONTEJNER PLASTIKE

 

Mustafa CankaUlcinjski ribar Ivo Knežević bio je u utorak zapanjen količinom otpada koji je vidio na otvorenom moru, nekoliko kilometara od ušća rijeke Bojane. „Ovo već postaje veoma ozbiljan problem, jer je Jadransko more poluzatvoreni zaliv. Ranije smo bili svjedoci da raznog vrsta otpada bude poslije jakog juga. Ali u utorak je bilo mirno more“, kaže on.

Sudeći po ambalaži, većina otpada je došla iz Albanije, rijekom Bojanom. Naravno, bilo je tu i domaćeg otpada, jer Bojana otiče iz Skadarskog jezera. Prosječan stanovnik Crne Gore godišnje iskoristi i odbaci više od 600 plastičnih kesa koje se ne recikliraju, pa završe ili u prirodi ili na deponijama.

Prema riječima ekološke aktivistkinje Azre Vuković, oko polovine otpada u moru čini plastični otpad: plastične slamčice, štapići za uši, plastični pribor za jelo, plastične kese i čaše.

„Vijek korišćenja jednokratne plastike je 20 minuta, dok je tom istom otpadu potrebno mnogo duže da se razgradi, ukoliko se uopšte i razgradi. Tu prije svega govorimo o plastičnim kesama, čašama, flašama, opušcima od cigareta, ribolovnim mrežama i različitom ribolovnom priboru koji na različite načine dođe do mora, stvarajući izuzetno veliki problem živim organizmima koji se tamo nalaze“, kaže Vuković.

Pored štete koju plastični otpad pričinjava organizmima u moru, kako navodi, taj otpad neposredno ugrožava i ljudsko zdravlje i ekonomiju zemlje.

„U samom zaleđu Velike plaže nalaze se velike količine otpada, uglavnom plastika, koja se potom širi po ostalim plažama i taj otpad napraviće trajnu štetu po razvoj turizma ovog područja. To nije pitanje samo Ulcinja, već ono ima mnogo širi karakter i predstavlja problem na većem nivou“, ističe Vuković.

Jedna slika dovoljno govori: oni koji su automobilom prošli od Ulcinja prema Adi mogli su zapaziti na hiljade kesa koje vjetar podigne i zakači za žbunje i ograde. Kiše ih speru i, logikom funkcionisanja ekosistema, one dospijevaju u more.

Jednogodišnje istraživanje naučnika iz država koje zapljuskuje Jadransko i Jonsko more (Slovenije, Italije, Hrvatske, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Grčke) pokazalo je da su ona dva do pet puta zagađenija otpadom od nekih drugih svjetskih mora. Podatak da po kvadratnom kilometru u našem moru ima prosječno 670 komada plastike, je zaista zabrinjavajući. Čak 90 posto predmeta iz tog otpada napravljeno je od vještačkih ili antropogenih polimernih materijala. Analiza jedne tone smeća pokazuje da je u njoj polovina plastike, 30 odsto drveta, 10 odsto metala, te šest odsto tekstila.

I ekspertkinja Instituta za biologiju mora iz Kotora dr Vesna Mačić kaže da, “kao i svuda, dominira plastika”. “Kod nas u Bokokotorskom zalivu ima i čvrstog otpada koji je velikih gabarita i biće tu još dugo zahvaljujući nemaru ljudi. Ostalo je nemar skladištenja i tretiranja čvrstog otpada na obali”, dodaje ona.

Na lokacijama duž jadranske i jonske obale rađena je i analiza prisustva mikro plastike u ribama. Od ispitivanih jedanaest ribljih vrsta, u sedam su pronađeni tragovi otpada, a slične rezultate su potvrdila i druga istraživanja.

“Sve više je istraživanja o tome iako to još nije na nekom alarmantnom nivou. Suočeni smo sa veoma mnogo problema zbog lošeg tretmana otpada, i jasno je da moramo nešto da radimo po tom pitanju, i to mnogo brže nego do sada”, ocjenjuje Mačić.

U ekološkoj organizaciji “Green Home” smatraju da bi Crna Gora trebala da integriše evropske direktive u nacionalno zakonodstvo, a da svaki pojedinac da svoj doprinos u očuvanju životne sredine, kako bi se smanjio plastični otpad koji ugrožava biodiverzitet, standard života i turistički potencijal države.

“Na nivou Evropske unije (EU) izglasana je direktiva koja zabranjuje upotrebu jednokratnih proizvoda od plastike i očekuje se da će ona stupiti na snagu u državama članicama EU naredne godine. U budućnosti možemo očekivati da će se to i u Crnoj Gori desiti, međutim ne smatram da EU treba da nas natjera da promijenimo navike, već svako treba da krene od sebe i da svi pojedinačno damo svoj doprinos“, kaže projektna koordinatorka u toj NVO Milica Kandić.

Konstatujući da je ukupno stanje veoma zabrinjavajuće, ekolog Dželal Hodžić tvrdi da je za rješavanje ovih problema ključan terenski rad. „Rijeka Bojana je danas kolektor svih otpadnih voda, dok je Port Milena ekološka bomba. Kabinetskim pristupom ne mogu riješiti ovi problem. Potrebno je izaći na teren i ostvariti uvid u realno stanje“, uvjeren je on.

Hodžić upozorava na jezive procjene naučnika da će „ako se nastave ovi poražavajući trendovi, onda ćemo za nekih desetak godina imati u moru više plastike nego ribe!?” „Naš Jadran postaće veliki, plavi kontejner. To bi dovelo u pitanje našu egzistenciju na ovom prostoru“, zaključuje on.  (Mustafa CANKA, Monitor)

Postavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top