Canka: DALEKO JE NAFTA

Da li i koliko stvarno ima nafte i gasa u našem podmorju i što je od toga iskoristivo pokazaće istraživanja. Ona će trajati tri do pet godina, a onda će još toliko trebati za pripremu bušotina. Što se crnogorske Vlade tiče, ovaj “posao stoljeća” već može da počne. Ona je početkom ovog mjeseca slavodobitno saopštila da je potpuno zaokružila zakonsku regulative za istraživanje i eksploataciju nafte.

Nezvanično se saznaje da je sprovedeno i seizmičko snimanje podmorja. “Sada se definišu linije funkcionisanja za narednih 50 godina u ovom poslu. Greške koje se naprave u prvoj fazi kasnije se teško ispravljaju i zbog toga smo bili jako pažljivi”, kaže ministar ekonomije Vladimir Kavarić. Uz pažljivost je neophodna i velika umješnost pregovaranja sa koncesionarima. Jer, na detaljima ovako vrijednih ugovora mogu se izgubiti ogromne sume novca.

Generalni direktor za rudarstvo i geološka istraživanja pri tom resoru Vladan Dubljević dodaje da je tokom pripreme tendera najviše vođeno računa o zaštiti životne sredine. Prema njegovim riječima, biće formiran i Naftni fond, a takođe je poznato da će ukupni prihodi države od naftnog biznisa iznositi 65 do 70 odsto neto profita svih koncesionara.

Jer, “tečno zlato” će u ulcinjskom podmorju, na površini od tri hiljade kvadratnih kilometara, đe se najprije kreće sa istraživanjem, tražiti nekoliko koncesionara. Na tom prostoru su Udružene jugoslovenske naftne kompanije osamdesetih godina prošlog vijeka postavile bušotinu, ali nafta nije pronađena. Kotorski “Jugopetrol” i novosadski “Naftagas” su tih godina bušili i u Valdanosu do dubine od 5.309 metara. Na toj bušotini je sada čep. U jednom elaboratu Helenik petroleuma navodi se da se ,,u ulcinjskom bloku nalazi potencijalnih desetak nalazišta prirodnog gasa”.

Krajem 2006. godine čelnici američke kompanije Foster Viler predložili su Vladi Crne Gore gradnju rafinerije kod Ulcinja. Tu bi se, kako su saopštili, prerađivala uvezena, ali i nafta eventualno pronađena u podmorju južnog Jadrana. Preradom sirove nafte dobijali bi se svi derivati, od benzina do običnog petroleja. Cijela investicija iznosila je 1,5 milijardu eura, a trebalo je da zapošljava 350 ljudi. Sve je, međutim, ostalo samo na planovima.

Ovi slučajevi su, dakle, potvrdili da u ovom poslu sve zavisi od rezultata bušenja. Tek bušotine mogu da zadovolje šest od sedam kriterijuma neophodnih za isplatljivu ekspoataciju. U slučaju Crne Gore, to će pokazati i istraživanja koja se sada rade u susjednim zemljama: Albaniji, Italiji i Hrvatskoj.

Ohrabrujuća je svakako činjenica da je norveška kompanija Spectrum potvrdila da se u jadranskom podmorju nalaze „pogodne strukture za akumulaciju nafte i gasa“, odnosno da je riječ o nalazištima većim nego što se smatralo u drugoj polovini prošlog stoljeća. Uz to, istraživanja u Bosni i Hercegovini pokazaće da li će se u našoj zemlji krenuti i sa bušotinama na kopnu. Ona će trajati tri do pet godina, a onda će još toliko trebati za pripremu bušotina, što znači da će eksploatacija nafte u Crnoj Gori krenuti onda kada ova zemlja bude ulazila u EU – oko 2022. godine! Do tada će cijena nafte na svjetskom tržištu vjerovatno biti veća, od sadašnjih oko 100 eura, koja je takođe opravdana za komercijalnu proizvodnju.

Inače, objavljivanje tendera poklapa se sa odlukom o izgradnji jednog kraka Transjadranskog gasovoda (TAP), koji treba da prođe kroz Crnu Goru. “To poboljšava performanse ovog projekta, jer realizacijom TAP-a dolazimo u situaciju da ono što su gasni resursi mogu biti direktno prikopčani na najbolju evropsku transferzalu u toj oblasti”, kaže ministar Kavarić.

Teška ekonomska situacija i porast državnog zaduženja, te milijarde pod morem, mogle bi da budu jak argument za što skoriji početak istraživanja podmorja južnog Jadrana. I u naftnom biznisu nije danas sasvim lako naći ozbiljnog i jakog partnera koji će imati dovoljno para za istraživanja, jer put do nafte je skup i dug.

“Do sa­da je ve­li­ki broj naft­nih kom­pa­ni­ja iz­ra­zio in­te­re­so­va­nje. Hr­va­ti na­ja­vlju­ju ve­li­ko ot­kri­će oko Prevlake, mi smo re­zer­vi­sa­ni­ji od njih u tom di­je­lu, jer ne očeku­je­mo da će tu bi­ti Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja”, naglašava Du­blje­vić.
Ten­der za is­tra­ži­va­nje naf­te i ga­sa ob­ja­vljen je u av­gu­stu i tre­ba­lo je naj­pri­je da traje do fe­bru­a­ra, ali ga je u de­cem­bru Vla­da pro­du­ži­la na još tri mje­se­ca.

Od ok­to­bra 2011. go­di­ne, ka­da je zva­nič­no otvo­ren pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma istraživa­nja naf­te i ga­sa u Cr­noj Go­ri, so­bu sa po­da­ci­ma po­sje­ti­lo je tridesetak renomiranih kom­pa­ni­ja sa gotovo svih kontinenata. “To je razumljivo za sve one koji se nešto razumiju u ovaj veoma profitabilan posao”, kaže profesor na Metalurškom fakultetu u Tuzli Abdulah Bašić i zaključuje: “Crna Gora, južna Crna Gora sa Albanijom, je najperspektivnije naftno područje u Evropi”.