“Dan“ o drami „Servantes i Dulcinea“: AMATERI PREVAZISLI OCEKIVANJA

Ul­cinj ne pam­ti da je ne­ka po­zo­ri­šna pred­sta­va iza­z­va­la to­li­ko in­te­re­so­va­nja kao dram­sko ostvare­nje „Ser­van­tes i Dul­či­ne­ja”, ko­ja je pre­mi­jer­no iz­ve­de­na u Ve­li­koj sa­li Cen­tra za kul­tu­ru u re­ži­ji Mu­ni­ba Aba­zi­ja i iz­vo­đe­nju ama­ter­ske po­zo­ri­šne gru­pe Ul­cinj. Te­ma­ti­ka dra­me, sce­na, ko­sti­mo­gra­fi­ja i glu­mač­ka eki­pa po­bra­li su gro­mo­gla­sne apla­u­ze mno­go­broj­ne ul­cinj­ske pu­bli­ke, ko­ja je na taj na­čin is­ka­za­la za­do­volj­stvo kva­li­te­tom vi­đe­nog. Za to, osim re­di­te­lja ve­li­ke za­slu­ge pri­pa­da­ju Mu­hu Uru­či­ju u ulo­zi Ser­van­te­sa i Flu­tur Mu­sta­fi, ko­ja je tu­ma­či­la glav­nu žen­sku ulo­ga, ali i ostat­ku eki­pe: Ati­fu Ha­sa­na­gi, Šef­će­tu Lju­ci, Je­nu­zu Aba­zo­vi­ću… sce­no­gra­fi­ma, kostimografima, sce­na­ri­sti­ma. Čak je i dvo­stru­ki do­bit­nik pr­ve na­gra­de na Kan­skom fe­sti­va­lu, pro­sla­vlje­ni ru­ski re­di­telj i pro­du­cent, Pa­vel Lun­gin, ko­ji je pri­su­stvo­vao pre­mi­je­ri, iz­ja­vio da je dra­ma pre­va­zi­šla nje­go­va oče­ki­va­nja. Ko­mad je kon­ci­pi­ran kao lju­bav­na dra­ma iz­me­đu Mi­ge­la de Ser­van­te­sa, auto­ra „Don Ki­ho­ta”, za ko­ga pre­da­nje ka­že da je ro­bo­vao vi­še go­di­na u Ul­ci­nju i da je pro­veo pet go­di­na svog ži­vo­ta u jed­noj od sa­mi­ca na Tr­gu ro­bo­va, i pre­li­je­pe Ul­ci­njan­ke – Dul­či­nee u ko­ju se za­gle­dao i ko­ja će ka­sni­je po­sta­ti glav­na ju­na­ki­nja nje­go­vog ču­ve­nog ro­ma­na. Dra­ma je po­di­je­lje­na u se­dam sce­na i pra­ti do­la­zak Ser­van­te­sa u ul­cinj­sku tvr­đa­vu u ko­ju je do­ve­den kao rob, oda­kle po­ku­ša­va da po­bjeg­ne. Za­plet na­sta­je ka­da se ot­kri­va nje­go­vo ple­mić­ko po­ri­je­klo i tra­ži ot­kup za nje­go­vu slo­bo­du. Ser­van­tes se u me­đu­vre­me­nu za­gle­da u li­je­pu Ul­ci­njan­ku ko­ju ne že­li da osta­vi ni ka­da nje­go­va slo­bo­da po­sta­ne iz­vje­sna. Pri­ča se ipak za­vr­ša­va sreć­no jer Dul­či­ne­in otac, ugled­ni Meh­med-beg na kra­ju pri­sta­ne da svo­ju me­zi­mi­cu uda za špan­skog ple­mi­ća.Autor i ini­ci­ja­tor či­ta­vog pro­jek­ta, no­vi­nar i pu­bli­ci­sta Mu­sta­fa Can­ka ka­zao je, na­kon pre­mi­je­re, da su uti­sci iz­van­red­ni. 

– Oni ko­ji su gle­da­li dra­mu na­pro­sto su odu­še­vlje­ni ukup­nim efek­ti­ma, od te­ma­ti­ke ko­ja pre­va­zi­la­zi okvi­re, pre­ko sce­ne i ko­sti­ma, do sa­mog iz­vo­đe­nja glu­ma­ca ama­te­ra, ko­ji su na za­i­sta bes­pre­ko­ran na­čin od­i­gra­li svo­je ulo­ge. Mi mi­sli­mo da će ova dra­ma bi­ti pri­ka­zi­va­na i u osta­lim ze­mlja­ma re­gi­o­na i da će za­vri­je­di­ti pa­žnju ši­re pu­bli­ke – ka­zao je Can­ka.
Pro­je­kat su fi­nan­sij­ski po­mo­gli Mi­ni­star­stvo kul­tu­re i Op­šti­na Ul­cinj, či­ji je čel­nik, Fat­mir Đe­ka, po­hva­lio sve uče­sni­ke u nje­go­voj re­a­li­za­ci­ji na­po­mi­nju­ći da će ova­kve pro­jek­te grad­ska upra­va uvi­jek po­dr­ža­ti. Za­hva­lju­ju­ći na če­stit­ka­ma pri­sut­nih, re­di­telj Aba­zi je ka­zao da je je­dan od ključ­nih ci­lje­va ovog pro­jek­ta da od na­red­ne go­di­ne bu­de for­mi­ra­no Grad­sko po­zo­ri­šte pri Cen­tru za kul­tu­ru.