Dobiti posao preko partije, tj. biti svjestan zagađenja transparentnom manifestacijom raznih oblika nepravde, a time i destrukcije sopstvenih sistema vrijednosti ili biti van političke kontaminacije, a nezapošljen ‘Pitanje je sad.’ Teška, ali eliminatorna odluka. Implicira epidemiju modifikacije ličnosti, tj. kompresiju pozitivnih osjećanja kod individue, potčinjavanje do apsurdnosti i lišavanja prava na pregovore sa stvarnošću. Štaviše, ispoljavanje bilo kakvog poborništva definiše spremnost individue da se zalaže za dobrobit partije, jer, ipak, mi nismo tu za ličnu korist, nego za blagostanje zemlje, jel’da?
Zamislite da vam koordinator partijskog programa za distrikt kaže da vam je koncepcija o priključenju partiji potpuno pogrešna jer razmišljate baš na ovakav način, jer ‘ne smijemo očekivati od države da nam uzvrati u toj mjeri u kojoj se mi lično zalažemo’, a ovamo, iz drugog ugla, imate scenu u kojoj se svi članovi stroje kao vojnici u zajedničku pokornost upravo zbog straha da će im se u suprotnom smanjiti priliv lične koristi iz mašinerije.
Dio smo sistema fiktivne demokratije-konfrontacija s realnošću s kojom se susrećete u ,,Shutter Island”. To je sistem gdje vam kažu da su VEOMA razočarani u vas, jer ste odbili da nosite majice s njihovim logom i da dijelite flajere po ulicama, jer, kako argumentišu, ‘sva djeca se maksimalno zalažu’, a vi imate identifikacioni dokument i diplomu da dokažete da više niste dijete nego odrasla osoba, još neispiranog mozga. To je ta struktura marioneta gdje vam se propaganda vrednuje više nego intelektualne sposobnosti, gdje ćete bolje proći kao cirkusant nego kao odraz neiscrpnog izvora novih ideja i spremnosti na integracije u napredne sisteme.
Ako, ipak, odlučimo da se ne involviramo u politička dešavanja preko određene partije, onda biramo nezaposlenost, depresiju, Zero perspektivu, postepenu smrt ambicije i volje, ali takođe biramo slobodu i tolerantnost, jer nas tada niko ne dira. Mi smo čisti u utopiji mentalnog poremećaja. To je isto kao da birate između zatvora i kućnog pritvora, ali to je cijena bitisanja u našem demokratskom društvu, zar ne?
3 Responses
Veoma pismen autobiografski tekst kome fali hrabrosti.
Zasto jedna psimena i skolovana osoba mora da zakuca na vrata jedne partije?
Zar tolika pismenost nije dovoljna da svati da ce politickim zaposljavanjem obezverduje sama pismenost?
Zar je i poslije obezvredjene pismenosti kucanjem na vrata jedne partije dovoljan jedan sveobuhvatni tekst u novinama?
Potrebna je hrabrost reci da je ova djevojka pristala da bude clan DPS-a radi zaposlenja.
I da posle njenog razocarenja pise sveobuhvatni tekst o politickim partijama tada kada svi mi znamo da se radi o DPS-u. Prikrivanje pravog krivca u ovom tekstu daje mi do znanja da ce ova se ova djevojka opet “involvirati” u neku, ili veoma moguce istu partiju, time mladim osobama dati primjer”zero perspektive” i oduzeti i njima hrabrost.
DEPRESIJA MLADOSTI
Citajuci sve ovo
Stice se utisak da je sve to mrtvo slovo
U tom mladom dobu bez zivotnih strasti
Bez volje i bez radosti
Odlika je trulog sistema
Clanova CIRKUSA koji su naizgled bez dilema
Koji je u svom zacetku dosao vec do negativnog ekstrema
A sanjajuci plodove naprednog sistema
Zaboravili su na sopstvenu zamisao
I pitanje je da li ima uopste neki smisao
Evidentna je opsta rezignacija
Mladih bez ambicija
Jedan od mnogih
Demoralisanih
Nemotivisanih
Puni Mentalnih
Zatvora i pritvora
Zbog Perspektive Zera
Zelio bih nesto vedro poruciti
Ali nemoc ne mogu skriti
Nadam se brzom preobrazaju
Od novih izbora
U nasem kraju
mala zna u kom grmu leži zec pošto ne samo ona nego dosta mladih iz ul-cilja prostuiše sebe radi posla ma kakav on bio…ulcinjska rabota je da sve je to povezano do zla boga i ne zna se ni ko pije ni ko plaća sem istine sve je ledžit pa račun bez krčmara je antiteza ovog zabitog gradu koji pati od dugodišnje amnezije i naravno kulture indentiteta zamislite grad pored mora a kultura mišljenja je opština rožaje….