Što ti je sudbina: trebalo je dočekati samozvane „eksperte“ i obradovati se priviđenju da se u našem podmorju “potencijalna nalazišta nafte i gasa procjenjuju na milijarde“.
I još se navodi da će nam te „procijenjene milijarde“ biti – sudbonosne da izađemo iz krize!?
Divan i velik je vazda bio ovdašnji san o nafti. Zato se tek ponekad izusti da niko do sada, (a tražilo se dosta i ranije), ne otkri to ogromno blago. Pa da uživamo i ništa ne radimo! Banja brate!
Još rjeđe se navodi da, ukoliko nafte i ima, na njenu eksploataciju treba pričekati najmanje još pet godina!
I da, dok se buši (a pomalo i Jadran trese!), već čini šteta, najviše turizmu. Pitajte naše prijatelje i potencijalne goste, posebno sa Zapada. Njima je takva “divlja ljepota” strana.
Zato nas ovi opasni eksperimenti dnevno skupo koštaju (i tek će!) a građani se pokušavaju raspametiti ogromnim ciframa i slatkim iluzijama!
Davno je rečeno: ko se davi, za slamku se hvata. No, u ovom slučaju, i prirodi i svima nama čini štetu. Zato je razuman i dobronamjeran predlog da se sa tim prestane.
Odgovorna vlast trebalo bi da se duboko (i u svom interesu prvenstveno), zamisli i potom povuče odgovarajuće poteze. I po tome se PROCJENJUJU njeni dometi.
Uostalom, dok smo ranije gledali naše more, to je donosilo vedrinu očima, spokoj srcima, duši mir.
A sada: nespokoj, nemir, ljutnju! Samo je ta činjenica dovoljna da platformi ne bude u našem Jadranu.
