Muzafer Causi: JESEN MILIONERA

(Hommage Ćiru Zuberu, Emru Abazoviću, Rizu Šurli, Cafu Išmaku, Stevu Mašanoviću, Musi Kahariju,  Filipu Batrićeviću, Šuću Ustabećiriju… kojima je Bojana tekla venama)

– Ove godine ja ću da skupim grupu. Ti, Apa, dođi, bez tebe ne možemo. Gledaj, naređuj, mi ćemo te slušat – ubjeđivao je Buro oca.
– A znam ja kako ćete me ti i gilipteri, što ćeš ih dovest, slušat. Ima da svoj ribi ovoga svijeta jebemo majku. Teško meni sa kakvim barabama treba ‘leba da tražim- jadikovao je Apa, poznajući probisvijete bolje od ikoga. Kao sebe samoga, dojučerašnjeg.

Tek je minula turistička sezona, još samo po koji stranac baulja po mjestu, a već stiže druga –ribarska. Pristan se sprema za polazak na Bojanu, da se sačeka i nazdravi svadbeni put skakavice. Prostiru se i krpe mreže, kalafataju barke, okupljaju ljudi. Buro je već odabrao ekipu. Sjede na parapet i “troše” zaradu od nezapočetog ribolova.
– Ako izvadimo dvades’ kvintala, po sto dinara kilo, podijeli na nas šestoro i mrežu, sedmu – nije to mala para za mjesec dana – računa Oso.
– Dvades’ kvintala? –nećemo se prljat za toliko – ispod vagona ribe ja ga ne idem. Meni će Monika poslati te pare kad mi naumapa’ne. Zadužio sam je dobro – ceri se Faruk, sezonski Frenki.
– Đe je ta tvoja Monika, jebala te ona? Niko živ ti je ne viđe, bez ako si je već prve noći slomio kurcem i prostro u postelju. Rasturio si je, ti, jebač –  skače Dilajla, pa, k’o da ništa nije rek’o, napravi na trotoaru tri plesna koraka sa zamišljenom partnerkom.
– Maj, maj, maj, dilajllllaaa…kako sam ih vrtio pred „Jadranom“ svako veče, majko mila. Onda zasviraju tango argentino, svi se razmaknu da me propušte i gledaju, a ja lomim u struku onu Njemicu. Njen brav od muža da crkne – zanio se.
-Jes’, suncobranisao si cijelo ljeto, pravio si im ladovinu, a drugi su ti ih krojili – podjebava Oso.
Zaleće se Dilajla, šampion ljetnih terasa, hoće da se bije. Skočiše bezvoljno da ga smire, znaju mu junaštvo.

-‘Ajde, dosta, ‘oćemo živi da odemo na Bojanu. Tamo su već Stevova i Ćirova grupa, a mi se zajebavamo ovuda.

Gleda Apa ispod oka pristiglo društvo, vrti glavom i uzdiše.
– Neka, tata, biće dobri, vidjećeš. Drugovi su mi, gre’ota je, gdje će drugo dinar uzet? – šapće Buro, smirujući oca.
Čim su naselili baraku, Oso naloži šporet. Donio je šerpu, kutlaču, kašike… On će da kuva, a i da nalazi hranu. Već je dva cegera napunio u “Vračaru”, ubijedio je šefa Emra da mu da na veresiju. Čim se prva riba ulovi, eto para.
Rašetali se momci oko barake, zaviruju u sve rupe. Vrte se k’o smlate. Gledaju put Ape hoće li što reći, treba li što da se radi. Žuri im se da namaknu svoje milione.

– E, jebi ga – ljuti se Frenki – zajebavam se ovudje sa vama, već pet dana, k’o budala, a moga sam sad sa Monikom da budem na nekoj jahti – koliko me molila. A ja hoću da budem s društvom?! Koji sam ja kreten.
-I jesi – dobacuje neko – tako nakrcan tom šarenom robuštinom što je Monika skinula s kakvog mrtvog Hansa – tresu se svi od smijeha.
Apa se nervira. Šeta po pješčanoj obali, osmatra, žmiri, poglediva put galebova, razaznaje svako mreškanje vode, a na one budale kod barake ne smije ni da pomisli, smrkne mu se istog časa.

Frenki skakuće obalom Bojane sa svojim sisatim i guzatim ljepoticama, koje su se raskrečile preko stranica raskupusanog “Čik”-a. Ne odvaja se od njih od kad su došli.

– A, Apa, bi l’ moga’ što ovoj? – pokazuje na svoju omiljenu s srednje strane.

-Tebi, sine,  treba, pod hitno, dovest kakvu ženu kući, treba otac da te spasi, da se osevapi, inače ti preskoči. Tako i ja, sreće mi, kad sam bio ka’ ti mlad, bješe mi udarilo u glavu, nego, fala Bogu, oženiše me, te ti ja bapa, bapa, bapa, svaku noć i, bogami, prelijepo. Skapulah.

– Neka, tata, časti ti – nije Buru pravo.

– Što da se lažemo – tako je bilo – ne da se Apa.

Okrenu na jugo. Sve kazuje da će da jača, a to znači najmanje tri zaludna dana. Kiša ih zatvori u baraku i baciše karte na sto. Babo je preselio na spavanje kod komšija, ne može više da ih gleda i sluša.
Predveče iz grada stiže Oso, opet s punim cegerima i dvije gajbe piva, plus. Emro je sve zapisao u svoj tefter i čeka da izvade pare iz Bojane.
Cijelu noć se uz šterike vrćela karta i udaralo po boci. U neko zlo doba, napravi se račun dugovanja i Dilajla viđe da ga ni vagon ribe neće izvuć. Buro ih je olešio, dobio je grdne pare. Samo još da se ulovi riba i da ih naplati.
Polijegali su gdje je ko stigao i složno zaorili hrkati. Samo je Hilmo izašao pred baraku i, gledajući u tmurno svitanje, zapalio cigar. Ćuti od kad su došli, nije mu do glupih šala, nije mu do ribe, ni do čeg’ mu nije. Došao je tek da se skloni, da se makne iz kuće, da ne gleda svoju tužnu Nuriju. Proljetos se oženio i taman se sa svojom Nurom zbližio – jedva su čekali da zanoći – stiže ljeto. Otac, vrhovni kućni kapo, odluči da se cijela porodica skupi u jednu sobu, da bi se one dvije druge izdale turistima.  Ode Nurijino i njegovo ljubavno gnijezdo u ljetnje kurvanje, a oni se smjestiše po podu kužine, svi ko sardine. Tri je takve noći izdržao, ležat kraj Nure, a prstom je ne taći i četvrte je ostao da noći u hotelu gdje je radio. Tako i sljedeće noći, i sljedeće, i cijelo ljeto. Sad kad mu se vratila soba, nema mu Nurije. Ne da mu da joj priđe, ne vjeruje mu da je ljetos u hotelu sam spavao.

U zoru, iznenada, pade jugo. Poče da puše hladni sjever, pa s dizanjem sunca sve jače. Bura vazda gurne skakavicu niz Bojanu.

Apa poranio, na osmatranju je, ne diše. Sve kazuje da može biti lova.
Ode do barake da diže grupu, otvori vrata. Zapahnu ga zagušljivi smrad šterika, piva i prdeži. Uhvati se za nos, odmače od vrata i poče da viče. Proviruju iz barake krmeljave, kosmate spodobe, zakrvavljenih očiju. Psuju zlu sudbinu gdje ih stvori sirotinjom, pa moraju dovde doći po svoje bogatstvo. Obukoše se nekako i na jedvite jade izađoše iz barake. Barka puna vode, treba je brzo cakati, a niđe nema spolja. Kad su počeli izbacati kišnicu pajolama, Apa puče. Posla ih u tri pizde materine i naredi sinu da ga smjesta vozi kući. Pola sata su ga molili i kumili da ne ide: što će oni bez njega? Mada, ako ćemo pošteno, nisu znali  što bi i sa njim.
Toga dana su Stevo i Bahrija imali pune mreže. Apina mreža nije ni okvašena.
Sljedećih dana Apa je uveo ličnu diktaturu: nema kartanja, nema pića, svi da budu atento na najmanji njegov mig. Ako hoće milione.

Dogovor se poštovao, posebno onaj o trezvenosti. Nigdje jedne kapi da se nađe, a od Emra više nisu mogli dobiti ni gram soli na poček. Nema čovjek vremena da čeka njihovo blagostanje.
Podobrili se i provrijednili momci. Cijele dane provodili su u barci, slušajući i gledajući Apu. Čekali su da im pokaže masu, da im kaže s koje strane da je krenu opkaljati, kad da to čine. Ništa se nije dogodilo danima. Zavladalo mrtvilo, bonaca, bonaca – imaš utisak da nikada ništa neće ni mrdnuti. No, jednog dana, ipak, jeste.
Zacvrča površina mora pred Apinim očima, zadrhta mu srce, usta mu se osušiše. Pogleda put barke, momci stoje spremni.
– Kreni – mahnu rukom – odavde – pokaza na rrodom. Kontra kurenta treba početi s mrežom, da ti se ona masa sama nasloži u njoj.
Spusti Buro mrežu na sami kraj i pokaza Osu i Hilmu koji su veslali – voga, drito vani!
Krenuše hitro i dosta spretno, odmakoše desetak metara od kraja. No, kad ti baksuz zakuca, nema što, otvori mu vrata! Zakači se mreža za bitvu na provi i poče je barka odvlačiti od kraja.
– Skači, Frenki, Faro, baci se u vodu, iznesi cimu na kraj – zavrišta Buro, pošto nekako otkači mrežu s bitve.
– Hladna je voda – nećka se ovaj, pa se nevoljno stade skidati. Kad Bruno povika jače, Frenki strže sa sebe pantalone i ostade – u rozim ženskim gaćama, sa čipkicom. Na cvijetiće.
Veslači popadaše na pajole od smijeha. Ostaviše vesla, barku stade nositi kurenat.
Api na obali ništa nije jasno, skače, viče, mlati rukama…
Frenki, načas zbunjen, posramljen u ženskim gaćama, u trenu se snađe. Poče da, od muke, komedijaši, stade da se, lagano uvijajući, svlači, da izvodi striptiz. Prekide Buro, grubo i oštro, ovo cirkuzanje. Veslači ispraviše barku, ali ribe nema nigdje. Batisala masa, kao što to vazda učini kad se uznemiri – samo najednom potone. Stadoše je unezvereno i panično tražiti. Nema, jebem ti sveca, nema je nigdje. Apa drhti, poskakuje po pijesku, grozničavo traži. Kada je nanovo ugledao ribu, bolje i da nije. Bila je beznadežno udaljena od kraja, njihovoj mreži nedostupna.

– Da vas moje oči više nisu vidjele – pjenio je Apa, kad su se pokisli okupili kod barake, pa put Bura – vuci se i ti sa njima, barabo barabska, gdje mi okupi ovu bandu.

Sjutradan na Pristanu Oso je komadićem cigle škrabao po trotoaru, zbrajao i oduzimao i konačno utvrdio preciznu računicu da lov ionako nije isplativ, jer  deset kvintala po sto dinara…
– ‘Ajd’ ne seri, nego skupi pare da platiš dugove, jer će nam Emro jebat sve po spisku – mrzovoljno procijedi Buro.
– Ja ne brinem za moj dio duga, što, nije neka para, samo da javim Moniki da mi pošalje…e, što ne pođoh sa njom na onu jahtu – uzdahnu Frenki u času kad ga Dilajla uhvati oko struka i s njim na trotoaru iskorači četiri oštra koraka… tango argentino…

Leave a Reply

Your email address will not be published.

KONCERT “ZAUSTAVITE RAT – NDALENI LUFTËN”

Dabović o izgradnji džamije u Štoju: DA JE PLAN BIO DONEŠEN, DO NEMILOG DOGAĐAJA NE BI NI DOŠLO

Për shkak të motit: PANAIRI I ARTIZANËVE DO TË MBAHET NË SALLËN E SHKOLLËS SË MESME

Đeka Majkama Srebrenice: VI STE I NAŠE MAJKE
Đeka Majkama Srebrenice: VI STE I NAŠE MAJKE

  Ministar za ljudska i manjinska prava u Vladi Crne Gore Fatmir Đeka je u četvrtak sa predstavnikom Građanske alijanse Milanom Radovićem darovao maramu (šamiju) Majkama Srebrenice   “Kažu da

Ulcinj: PREDSTAVLJEN LOKALNI PLAN ZAPOŠLJIVOSTI MLADIH OPŠTINE ULCINJ
Ulcinj: PREDSTAVLJEN LOKALNI PLAN ZAPOŠLJIVOSTI MLADIH OPŠTINE ULCINJ

Danas smo pred zvaničnicima Lokalne samouprave, javnih institucija i drugih aktera, predstavili dokument LOKALNI PLAN ZAPOŠLJIVOSTI MLADIH.   Ovaj plan predstavlja dodatnu vrijednost za Opštinu Ulcinj,

Coca Cola HBC Crna Gora: PREZENTACIJA EKOLOŠKE KAMPANJE “UHVATI ČIST TALAS” U PONEDJELJAK U ULCINJU
Coca Cola HBC Crna Gora: PREZENTACIJA EKOLOŠKE KAMPANJE “UHVATI ČIST TALAS” U PONEDJELJAK U ULCINJU

  U periodu od jula do septembra kompanija Coca-Cola HBC Crna Gora, zajedno sa preko 15 partnera iz državnog sektora, lokalne administracije, NVO sektora i ugostitelja, po treći put realizuje projekat

CZIP: NA SOLANI NEMA MJESTA PARTIJSKIM INTERESIMA
CZIP: NA SOLANI NEMA MJESTA PARTIJSKIM INTERESIMA

Saopštenje za javnost Centra za zaštitu i proučavanje ptica. Pozdravljamo odluku Ministarstva ekologije i Opštine Ulcinj da zajedničkim snagama osnuju privredno društvo koje će ubuduće upravljati osjetljivim

I narednih dana izuzetno toplo: JUČE U ULCINJU REKORD – 37,7 STEPENI
I narednih dana izuzetno toplo: JUČE U ULCINJU REKORD – 37,7 STEPENI

Zbog tropskog talasa i izuzetno visokih temperatura na snazi je narandžasti meteoalarm, a narednih dana biće ekstremno vruće, dok će tokom vikenda živa u termometru dostizati blizu 40 stepeni Celzijusove