U tradicionalnom ulcinjskom poretku i ambijentu, koji pokriva više društvenih slojeva, složenih mentaliteta, javnih ili skrivenih pravila, s toliko prošlosti u toliko sadašnjosti, gde se ukrštaju kulture, religije, živopisni običaji i morski pejzaži, slojeviti obrasci mišljenja i osećanja, gde se balkanska egzotika orijenta i zapada tesno prožimaju kroz ustaljene recepsijske okvire, čovek i njegova sudbina bili su u svakom vremenu u središtu pažnje svoje rodbine, prijatelja, poznanika, komšija. Proživeti život gde ste rođeni, luksuz je koji nemaju svi, budući da takve sredine ne praštaju ugled, posebnost, uspeh, sposobnost, viziju, talenat, bistrinu. Takvi pojedinci su uvek imali dilemu: da li proći kroz život kao kamen u vodi, nedirnut, ili imati snažnu interakciju sa sredinom.
Udišući čisti morski vazduh, pun jona i ozona i energiju svojih korena i predaka, Pavle Pepđonović , autentična pojavnost, gospodin velikog srca izvanredan je primer koji u mnogo čemu demantuje ovu palanačku mentalitetsku zbilju i izmešta je iz ovovremene stvarnosti. Sa duhovnim korenjem svog porekla, utopljen u svoj zavičaj, u svoj narod, njihov moral i jezik, u njemu teče krv stare porodične loze, iza i ispred njegova sna je tradicija jedne stare kulture. Neprolazna lepota crnogorskog ambijenta i morsko okeanska prostranstva su toponimi koji su neposredno generisali duhovne dubine njegove ličnosti i medativne i samorefleksivne sfere personalnosti.
Odrastao u jednoj posve običnoj porodici, sa autoritetom i mehanizmom koji ga čuvaju, uz svakodnevni osmeh majke i oca, gde se uvek vodilo računa šta je dobro i pošteno, a šta ne. Sa takvim kodeksom vaspitanja čvrsto ugrađenim u svoj karakter, Pavle rano pokazuje svoju ozbiljnost, koja je drugima nedostajala. Okrenut svetlim stranama, radostima života, s lakoćom je preskakao generacijske barijere. Jedan je od onih koji su sebe napravili. Duboko svestan svojih korena i prostora iz kojih je potekao, ali i kulture, tradicije i istorije, podjednako je poštovao i uvažavao svakog pojedinca u duhu Šantićeve poruke, da sunce sve podjednako greje, bez obzira na veru, naciju, bogatstvo ili siromaštvo.
Tragajući za dubokim damarima ponornih želja i mogućnosti, talenta i šansi, on je prije polaska u školu, prepoznao svoj svet i naslutio svoju meru. Sa osam godine počinje trenirati košarku u svom matičnom klubu Ulcinj. Kako je vreme odmicalo, ljubav prema košarci je potisnula sve druge emocije, priznate i dozvoljene. Sport kao dar srca, bio je njegov katalizator čišćenja uma i sredstvo energetskog povezivanja sa svetom u kojem je okružen, jednako kao i podizanje stanja svesti na viši nivo. Da ne bi ostao željan nečega što mu je bilo na dohvat ruke, postaje prvotimac košarkaških klubova Ulcinj, Iva Borovica, Zeta i barskog Tin Tajm. Od košarkaškog regiona Užice, 1977. godine, dobija diplomu kao najbolji mladi igrač kampa Zlatibor. Za pomenute klubove odigrao je veliki broj utakmica. Vrlo rano završava svoju kratku profesionalnu karijeru. U tom svom igračkom angažmanu učinio je više nego što je očekivao, i manje nego što je mogao.
Kao mlad i uspješan privrednik na sebe preuzima odgovornost da nadoknadi sve čega je bila željna sportska javnost Ulcinja i šire. Nad njim su bile zvezde, nebo i košarka, a želje ponekad umiju da prokliju i izrastu u stvarnost. Budući da mu sport uvijek donosi radost, a bez treptaja takve radosti nema života, Pavle preuzima kormilo KK Ulcinj. To je vreme kada mu se činilo da sve može i da je sve moguće. Prepoznavši sebe i svoje vreme, rečit, strpljiv, pun razumijevanja, kao sportski radnik delovao je sabrano i mudro, spreman da na svojim plećima nosi podjednako koliko vlastite toliko tuđe terete. Odvažnošću i dubokom zagledanošću u košarku, sve je na početku bilo ispunjeno smislom na radost grada i navijača. Svaku pobedu i svaki poraz ispisivao je svakim svojim nervom. Bila je to posvećenost koja se graniči sa opsesivnošću.
Nije priznavao ograničenja jer je posedovao neverovatan optimizam. Imao je dovoljno motivacije i koncentracije, kondicije i snage da se nosi sa svim obavezama koje su ga čekale. Takvi poduhvati obično pokrenu i dobru energiju.
Za sedam godina koliko je bio na čelu Uprave, klub je postigao izvanredne rezultate. U neostvarenom sportskom prostoru, otvorenih mogućnosti, željnom pobeda i uspeha, košarkaški klub postaje ponos navijača i svoga grada. „Ta atmosfera je bila nešto što do tada Ulcinj nije video. Živjelo se za sport, publika je bila šesti igrač. Sjećam se da velika Budućnost nikad nije tako spremna dolazila i psihički pripremljena kao za mečeve u našem gradu. Niste mogli vidjeti prazno mjesto, stolicu. Osnovna škola „Maršal Tito“, onda i nova dvorana, bilo je pakleno. Navijači su odlazili na gostovanja, bili smo kao jedno“ riječi su bivšeg navijača ulcinjskih „Dilbera“.
U meritumu stvari, između strasti, ljubavi i realnosti, javlja se sumnja u ono što je želeo i osećao. Sazdavanje sportskog života je znatno više u vlasti činjenica nego ubeđenja, rezonovao je Pavle. Iz svoje projektovane slike iluzija, sabrano, mudro i dostojanstveno Pavle se povukao, uveren da je ljudsko biće u takvim okolnostima, bez obzira što je reč o sportu, neusaglašeno sa sobom i sa drugima, sa onim što čovek sanja i onim što mu se događa. Kao da je osvajanje života samo postepeno iscrpljivanje iluzija o sebi i drugima, sportu i takmičarskoj egzistenciji, a strast je varljiva i relativna, ponekad i sama neka vrsta poroka, magije, zavođenja, igre u tamnoj i kratkoj noći koja život znači. Bila je to zdravorazumska odluka neopterećena sujetom. Ispunio je sebi želju i na kraju trijumfovao. Odvojio se od svoje žudnje, kako bi mogao da nastavi svoj život na dragoceniji način.
Vukući za sobom nasleđe mnogih košarkaških pobeda i poraza, on je mirise ulcinjskog i crnogorskog podnebesja učinio bliskim svojim prijateljima, u prvom redu sportistima. Posvećenost, istrajnost, ljubav i volja deo su Pavlovog karaktera. Kao nebeska ptica i nevina dušica, imao je jaku volju da i dalje odvažno participira u košarci, tom posljednjem smislu života, koji nikada neće prestati da voli. Nedugo zatim, postaje član Skupštine KK Budućnost. Nenametljivo, sa mudrošću i velikim entuzijazmom, uvek i u svakoj prilici prati ovaj klub i njegove utakmice. Poštovan i rado viđen na svim parketima Crne Gore i Jugoslavije. Decenijama sportski svetionik ovog prostora, gde se susreće sa mnogobrojnim košarkaškim i drugim sportskim veličinama.
Talenat ga je vodio u predjele u kojima ne samo da nije boravio, nego gdje nikad nije pomislio da će biti. Tamo nekog jula 2017. godine Podgoričanin Radoje Rajo Simonović snimio je muzički spot „Vrela kao jul“, na Pavlov tekst. U svom relaksirajuće hedonističkom stavu, intimne poetike i lirske meditacije, Pavle je tim stihovima, u ritmu srca, zaledio vrijeme – jedan trenutak melanholije, koji možda još traje.
Humanista, čovek svetlosti, velikog srca i duše, omiljen kod svih generacija u svom Ulcinju, izdvaja se merom svoje vrline, snagom vere i ubjeđenja, tolerancijom prema stvarnosti, sa širokim mentalitetnim horizontom; istinski čovek evropske kulture. Uvijek i u svakoj prilici ističe svoje snažne korijene koji su vezani za ovaj najjužniji crnogorski grad. Gospodin od otmenosti i poverenja, smatra da je Ulcinj sredina koja dozvoljava ljudima da budu ono što jesu. Nenametljiva radoznalost, jednostavnost iskaza, prisnost u dijalogu, smirenost u komunikaciji, otmenost u ophođenju, njegov je bekgraund. Kao sportski diverzitet i metafora ulcinjskih vrednosti, satkan od dobrote, širokih pogleda, ne posmatra svet iz jedne vizure; sa mudrošću poštuje svoje životno okruženje. Prijatelji su mu jako važni u životu koje omamljuje svojom toplom naracijom i tihom harizmom, ljubavlju i povjerenjem; ne pravi razliku između sebe i drugih, naših i njihovih, prijatelja i neprijatelja, bližnjih i stranaca. Mudar, tolerantan, taktičan, blag; u puno čemu remeti generacijsku zatvorenost.
Jedan od retkih koji su znali da uzmu sudbinu u svoje ruke, nastavljajući posao svog oca Janka. Njegov profesionalni fokus i elan da brine o svakom poslovnom koraku, garancija je uspešne budućnosti firme koju vodi. Ljubav prema svom sinu Oliveru teži idealu očinskog; to je njegov najveći domet, a roditeljstvo smisao postojanja. Sa njim brižno, nežno i revnosno svakodnevno bogati svoj život sa puno ljubavi i sportske radosti, gradeći, na taj način dugoročnu emociju i poverenje.
Dosta kasnije neumornom upornošću, pretvarajući svoje snove u realnost i rekonstruišući delove sopstvene sportske mladosti, Pavle Pepđonović je, po cenu samog sebe, svog dostojanstva i rizika, organizuje manifestaciju koja je prevazišla sve standarde u zemljama bivše Jugoslavije. Bila je to autentična ideja i inspiracija sakrivena u dnu duše, naslagama stvarnog života, tradicijom, korenima, vaspitanjem, ali i poodavno zamaklim sporstkim uzorima. Mundijal prijateljstva je organizovan tri puta (2022, 2023. i 2024. godine) uz učešće sportskih legendi sa prostora bivše Jugoslavije, sportskih radnika i novinara. Za tri godine svog postojanja, ova manifestacija je poprimila karakteristike i sadržaje ugledne regionalne pa i evropske institucije. Mundijal će, bez sumnje odbraniti svoju vrednost i svetlost kako priliči njenom tvorcu Pavlu Pepđonoviću.
Njegova pojava u javnosti uvek ima karakter radosne i iznenađujuće senzacije. Svojim tihim i pouzdanim rečima, privilegovani su svi oni oni koji ga slušaju, jednako kao i oni u njegovom društvu, a on, ležeran i spontan, iskren, sa posebnom aurom i alhemijom, bečkim stilom, sa lepim manirima, usklađenim sa njegovim vitikim telom. Takvi ljudi otkrivaju skrivene lepote svakodnevnog života i unose svetlost u život svojih bližnjih – porodice, prijatelja, saradnika, a s druge strane, nadvijaju oblake sumnje nad one čija uskogrudost i nedostatak vizije ne dozvoljava postojanje različitosti i slobode izražavanja u svom okruženju. Autentičan, originalan fokusiran, šarmantan, vedar, jednostavan, direktan, pronicljiv i inteligentan; baštinik kulturnih i civilizacijskih okvira, lišen svih religioznah i nacionalnih predrasuda; drži se svojih principa, predstavljajući svest i savest našeg, ali i minulog, vremena.
Nosi u sebi neograničenu empatiju koja ne zna za distancu. Prepoznajući takvu raznolikost kao vrednost samog životnog postojanja, rukovodi se moralnim principima na kojima gradi odnose prijateljstva i drugarstva. On je građanin sveta, i čovek svog i budućeg vremena. U svakoj situaciji samosvojna i samosvesna pojavnost, autonomne personalnosti; tolerantan prema svakoj stvarnosti. Predanošću, ljubavlju, svojom energijom, snagom volje i upornošću, čini i uspeva ono što mnogima ne polazi za rukom. Obzirna ličnost, koju ne privlači neka spoljašnja dinamika i sjaj. Lepota i gospodstvo lika nikad ga ne napuštaju. Stidljive čistote, izrazito tolerantan prema drukčijem mišljenju, bez premca hrabar i beskompromisan; u svakom pogledu istinski svoj.
U svojoj doslednoj i čestitoj šetnji kroz život nikada nije spustio kriterijume, izdao principe, odrekao se značaja vrednosti, pristao na površnost i banalnost. Jedan mudrac je rekao: „Težak je posao biti čovek“. Pavle se od ostalih ljudi izdvaja merom svoje vrline, snagom vere i ubeđenja, spremnošću da se suoči sa najvećim iskušenjima i da zbog njih pretrpi stradanja. Topliji od ljubavi, Pavle Pepđonović je jedinstvena ličnost u našoj društveno sportskoj stvarnosti, i ono najbolje što Ulcinj može da ponudi svetu na uvid. Lepota duše uzvišena, širina i snaga srca ogromna. To je čovek izvan i iznad dobrote; on je jedinstvo svoje tajne i svog objašnjenja; neprolazno vredan, kapitalno značajan.
Sa imenom harizmatične i kreativne persone, on je uvek bio i ostao alternativan i beskompromisan; učtiv, kooperativan, ali nikad saveznik prolaznih establišmenata, nikad spreman na trgovinu svojim darom. Deluje iz pozadine, sabrano, bez pretenzija da remeti postojeću igru. Ličnim primerom pokazuje i dokazuje kako se čovečnost održava u čoveku. U njegovom ponašanju i odevanju ima nečeg toplog, ali i nagonske želje i mudrosti da iskorači iz skučene stvarnosti, iz palanke, i da se vine u visine i širine univerzalnih značenja. Njegova misao prevazilazi uske, okvire. Oduvek je imao želju da veruje i misli o nečemu velikom i dubokom; velikom po značaju i značenju.
Za njega nema veće radosti od prepoznavanja sličnosti i duhovne srodnosti sa drugim, niti se mogu sa bilo čim drugim meriti takvi susreti starih prjatelja. Obziran prema sagovorniku, okrenut svetlim stranama života, Pavle ume da slušanjem stimuliše govornika i sebe. Meke osećajnosti, dobrote, razumevanja i solidarnosti, unosi radost i optimizam u obična poznanstva, u dugogodišnja prijateljstva, ali i u živote onih s kojima se prvi put vidi. Ne priznaje ograničenja jer poseduje neverovatan optimizam. Samorodan, numoran i autohton traži najbolje u svakom čoveku. Mnogo vam ne može dati, ali ni uzeti. Ako vas nešto zamoli i vi mu to učinite, gledaće da vam se oduži; ako mu ukažete pažnju i poverenje, možete u njemu naći odanog prijatelja, za male stvari i utehe, osobito. Susreti sa njim ostavljaju samo slike i uspomene.
Put kojim se kreće jeste jedno neponovljivo i ujedno blistavo hodočašće. U svemu što čini, prisutna je vedrina duha, a svaka njegova izgovorena reč je utočište svega što je dobro, lepo i uzvišeno; uvek uspeva da nas usreći svojom srećom, jer u srcu, duhu i duši nosi mir, koji je najviši vid sreće.
Harizma koja prati Pavla, svih ovih godina, kao urbane legende Ulcinja, ne poseduje svojstva koja bi upadala u oči, koja bi ga izdvajala, činila posebnim. Pavle je običan čovek, duša vremena, čiji dobri i smerni duh zivotom i radom svedoči o vrednostima dobra, pravde, tolerancije i kulture. On je dokaz da jedan čovek može da vredi više no neka institucija kulture, i zato su retki ljudi na spomen čijeg imena se naprosto ozarite. U etimološkom i antropološkom prevodu, ime Pavle znači doslednost, a prezime Pepđonović dostojanstvenost i ponos.
Intuitivan, duboke emocije, uviek svoj, Pavle gradi svet čiji je temelj njegov lični život, njegova biografija i njegova lična istorija. Ima puno razloga da bude srećan i da se oseća ispunjeno i ostvareno na svakom planu, što je privilegija onih koji su na vreme upoznali sebe. Svoju sreću, kao parče slobodnog ulcinjskog i crnogorskog neba, uvek nosi sa sobom, jednako koliko i lepotu i gospodstvo svoga lika, koji ga nikad nisu napustili.
Što ga više znam, sve mi se čini da je u jednom životu imao više života, jer nikome nije ostao dužan: ni porodici, ni prijateljima, ni nepoznatima, ni siromašnima, ni bogatima, ni svom Ulcinju, Crnoj Gori, a ponajmanje sportu. Zaslužio je onoliko koliko mu mera ostvarenosti daje. Mogu samo da priželjkujem da ga njegovi prijatelji, drugovi, poznanici, komšije i bratstvenici doživljavaju kao nesebično božje darivanje, koje će, u jednoj maloj crnogorskoj sredini, ostaviti vanvremenski pečat.
One Response
Pavle Kralj.
Jedan jedini.