Albanija podržava nezavisnost Kosova, ali ne razmišlja o opciji takozvane „Velike Albanije“. Nijedna politička partija u Albaniji se ne zalaže za tako nešto.
To je nešto što više čujemo van Albanije, ističe za beogradski dnevnik “Danas” Remzi Ljani, izvršni direktor Albanskog medijskog instituta, uoči zvanične posete albanskog premijera Beogradu, najavljene za 22. oktobar, odgovarajući na pitanje kakav je zvaničan stav Albanije o ideji formiranja „Velike Albanije“.
Lani, koji je nedavno boravio u Beogradu kao učesnik Beogradskog bezbednosnog foruma, ocenjuje da je poseta Edija Rame prva poseta albanskog premijera Beogradu u poslednjih sedam decenija te da je to veoma važno za odnose dve zemlje.
– Ne mislim, međutim, da predstavnici Srbije i Albanije nisu imali komunikaciju i ranije, naprotiv, posle rušenja režima Slobodana Miloševića ove dve zemlje održavaju redovne kontakte. Samim tim, ovom posetom se ne započinje nova era u odnosima dveju zemalja, već se sumira i utvrđuje šta je sve postignuto do sada. Odnosi između Srbije i Albanije konstantno napreduju. Saradnja je prilično unapređena i to nije važno samo za naše dve zemlje, već i za čitav region – navodi naš sagovornik.
Kakvi su do sada bili međusobni odnosi i koje su to oblasti u kojima bi se mogla razviti intenzivnija saradnja?
– Postoji napredak u nekim oblastima – ekonomiji, energetici, privredi, ali s druge strane saradnja nije dovoljno razvijena u drugim oblastima, kao što su kultura i sport. Takođe, postoji i intenzivna saradnja civilnog društva. Dakle, odnosi Srbije i Albanije nisu možda kao što bi mogli da budu, ali su svakako prilično uznapredovali u poslednjih skoro 15 godina.
I Srbija i Albanija su na putu ka članstvu u EU. Kako mogu jedna drugoj pomoći?
– Da, obe zemlje su kandidati za članstvo u EU – Srbija je otpočela pregovore, Albanija još na to čeka. To je proces na kome je, mislim, bolje raditi zajedno i sarađivati. I to važi za sve zemlje – Albaniju, Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru. Svi treba da radimo zajedno na tom procesu. Prošlo je vreme kada smo radili jedni protiv drugih i sada je trenutak da sarađujemo. Možda se ne slažemo u mnogim, ozbiljnim stvarima, kao što je Kosovo, ali iz ugla evropskih integracija svi smo na istom putu i moramo da radimo zajedno.
Kako konkretno možemo da sarađujemo na tom putu?
– Moramo da učimo na osnovu iskustava jedni od drugih. Srbija je na tom putu više napredovala i mi moramo da na osnovu toga shvatimo da Albanija mora da radi više i brže. Takođe, svi možemo da učimo na osnovu iskustava Hrvatske i Slovenije, koje su već članice EU.
Šta mislite da li bi za region bilo bolje da uđe u kompletu u EU ili svaka zemlja pojedinačno?
– To je veoma interesantno pitanje. Svi sanjamo o „velikom prasku“ kada ćemo svi biti u EU. Međutim, svaka zemlja ima specifične probleme i različite programe koji propisuju na čemu sve treba raditi. Ući u paketu u Uniju ne zvuči kao loša ideja, ali ne verujem da će se tako desiti.
Kakvi su odnosi Albanije i Kosova?
– Odnosi Albanije i Kosova su sada odnosi dve države i oni su veoma dobri. Mi smo strateški partneri. Kosovo veoma brzo napreduje u mnogim pravcima i ne predstavljaju pretnju ni prema kome.
Da li i kako Albanija pomaže Kosovu?
– Imamo veoma razvijene ekonomske odnose. Treba imati u vidu da je u obe države reč o istom narodu, o Albancima, na Kosovu se gledaju albanske televizije, čitamo knjige na istom jeziku… Samim tim, Albanija dosta lobira za Kosovo u međunarodnoj zajednici.
