Sami Flamuri iz karantina: DAN POCINJE POZIVOM MAJKE

Kao pisac moram da počnem da ovim – doživljavam stvarnost kao da živim u vremeplovu, kao da su preda mnom oživjele emocije, misli, bojazni, zablude, vapaji ljudi iz devetnaestoga vijeka, iz četrnaestoga vijeka, s početka dvadesetog vijeka.

To je saopštio Ulcinjanin Sami Flamuri, koji je sedam dana u karantinu u Studentskom domu u Podgorici.

Tu je sproveden nakon što je prekršio rješenje o samoizolaciji u trajanju od 14 dana.
Za čitaoce “Vijesti” podijelio je svoje iskustvo i kaže da mu dan u izolaciji počinje pozivom brižne majke.

“Dan počinje pozivom brižne majke Nadžije, kojoj treperi glas – ‘Je l si dobro sine’… Inače, zvuk gradilišta blizu Studenskog doma je ona konstanta koja sve nas u karantinu budi da čak ni virus ne može da zaustavi”.

Rekao je da im hranu dostavljaju iz Studenskoga doma, tri puta na dan.

“Dosta toga dobijamo iz ‘Sergije Stanića’ pa valjda se i hrana priprema u njihovim kužinama/prostorijama. Imamo posebne stolice ispred sobe na kojem osoblje ostavlja hranu i pošto sam vegetarijanac – paze i za naše dijetalne potrebe čak i hljeb bez glutena. Hrana je, imajući prilike na umu, veoma dobra”, kazao je.

Flamuri je dodao da hranu može dobiti i “iz spoljnog svijeta”.

“Ali samo od porodice i bližnjih. Narudžbe ne dolaze u obzir. Vrijeme za njihovu dostavu je od 16-18 h svaki dan”.

U karantinu je svakako najbitnija lična higijena, pa je sagovornik “Vijesti” pričao kako nabavlja sredstva za higijenu, sapun, šampon, peškire, pastu za zube…

“Kućni domar Dušan, koga i pozdravljam preko ‘Vijesti’, je stvarno neumoran i svaku potražnju nam ispunjava bez problema pošto imamo njegov mobilni telefon. Nisam mogao da je ponesem sa sobom, nisam imao vremena da se spakujem. Nažalost, moja stvarnost je bila malo drugačija pošto sam odveden u karantin preko noći. Morao sam da sačekam da mi ukućani iz Ulcinja, donesu preko potrebne stvari. Neizmjerno sam zahvalan bratu od ujaka Kadrji i Bernardu”.

Garderobu moramo sami da je uzmemo po završetku i odlasku iz karantina i odnijeti je svojim domovima, a peškiri i posteljina do sada se u domu operu. Pošto niko nije testiran na korona virus, nama su kazali da posle našeg odlaska posteljina i peškiri će biti oprani na visokoj temperaturi”.

U sobama nemaju televizore, ali koriste bežični internet.

“Svaki stanar ima dostupan besplatan wi-fi i do sada radi bezprekorno, kad se zna da smo doslovce 24/7 u netu. Svi kanali su nam dostupni ali preko ‘pametnih telefona’ i youtuba. Knjiga u sobama nema, osim onih koje smo imali pri sebi. Čitam
Spapijens – Kratka istorija ljudskog roda od Juval Noa Harari i časni Kuran”.

Objasnio je da je svako kretanje mimo sobe – strogo zabranjeno.

“Svako kretanje sem sobe se strogo zabranjuje iako neki mladi karantinaši su to naređenje olako svatili i njihov karantin je produžen za još 14 dan kao kazna. Karantin obezbjeđuje Vojska Crne Gore. Ponekog upoznam i to preko prozora, doslovce. Svaki dan popričamo ljudski, a sa mojim prvim komšijom Peđom malo češće. Kad je moja majka preko prozora u Ulcinju, pričala satima sa svojom komšinicom Hamidom, uvijek sam se čudio šta imaju toliko da kažu… Sad znam odgovor”, kaže Flamuri.

Rekao je da ne zna koliko ih je u ovoj “smjeni” u karantinu.

“Mogu vam samo reći da je oko 30 osoba na četvrtom spratu, gdje se ja nalazim… Konačan broj ne znam. Inače Studenski dom ima VI spratova”, priča on.

Posjete, ali izdaleka

Pisac Flamuri je pričao i o “posjetama” prijatelja ili rodbine.

“Ispred zgrade je dolazio moj brat od ujaka Kadri, i mogao je da me vidi ali doslovce izdaleka, pošto nijedan bliži kontakt nije dozvoljen”, navodi Flamuri.
Ljekarski pregled do sada nije imao.

“Imali smo samo preko zvučnika najavu da, ako nekome treba neki lijekovi ili zdravstvena njega, da se javimo obezbeđenju, ali za sada ništa direktno. U karantin sam doveden i setovan je na 14 dana. Mi koji smo počeli 19. marta, 1. aprila, ako Bog da, da se vratimo kući”, rekao je Flamuri.